Kao dugogodišnji vizuelni umetnik u statusu samostalnog umetnika, član ULUS-a i još nekoliko umetničkih udruženja, bavila sam se edukacijom dece i omladine, u saradnji sa nekoliko najznačajnijih kulturnih ustanova u Beogradu, još od 1993. godine. ili samostalno od 1996. god. U jednom periodu sam uspešno vodila školu”Linija”, za pripremu mladih talenata koji su želeli da upišu umetničke škole i fakultete, koju sam sama pokrenula. Neki od mojih polaznika su neki danas poznati mladi umetnici i hvale se time da sve što su naučili o crtanju, slikanju i likovnom mišljenju, mogu da zahvale meni. Imala sam uspeha da kod nekog ko nikad nije pre toga se bavio crtanjem i slikanjem, razvijem strast i veštine crtanja i slikanja i da ih za kratko vreme osposobim da se upišu željeni umetnički fakultet. Postoji moja bivša studentkinja, Branka Tintor, koja je bukvalno u jednom danu procrtala i doživela revoluciju, kao retko ko. Prošla je za jedan dan ono što mnogi ne iskuse mesecima ili godinama. Danas je Branka konzervator u Christi-ju u New York-u. Takođe, bilo je i onih koji su se godinama pre nego što su mene upoznali išli na pripreme kod nekih drugih profesora i nisu imali uspeha na prijemnom. Neki od njih su se spremali za smer koji ne odgovara njihovom senzibilitetu, ili nisu dobili adekvatnu stručnu podršku, informacije i znanje koje bi primenili na prijemnom ispitu. Jedna devojka je želela da upiše scenografiju a njeni crteži nisu ni približno ukazivali na osećaj za trodimenzionalni prostor. Dobila je savet da upiše tekstil i onda smo pripreme usmerili ka tome i nakon tri meseca je upisala Fakultet primenjenih umetnosti, odsek tekstil. Jedna danas uspešna i poznata mlada umetnica, Marina Marković, došla je iz Škole za dizajn i imala je tipično “dizanerski” crtež a htela je da upiše slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti i bezuspešno pokušavala dve, tri godine pre toga. Za nekoliko meseci priprema kod mene, njen crtež je bio sve manje dizajnerski a sve više likovnjački. Iste godine je upisala slikarstvo na FLU! Bilo je tu raznih slučajeva. Za mene je to jedan divan period i iskustvo. Imala sam i iskustvo predavača u okviru privatne Akademije lepih umetnosti ali sam to ubrzo napustila jer ta ustanova u tom momentu nije odgovarala mojih profesionalnim kriterijumima. Čak sam dobila i kritike zašto dajem domaće zadatke studentima. Plan i program koji je bio dogovoren sa tadašnjim profesorom, nije se poštovao i studentima je bilo povlađivano i dozvoljavano sve. Valjda je dekan smatrao da je bitno da studenti budu uljuljkani, kad su već platili školarinu, a ne mora baš nešto posebno ni da nauče!?
Zvanična video reklama za projekat Umetnički trenbing 2015. koju su mladi od 14 do 19. god, kao polaznici kursa Medijska radionica letos napravili u saradnji sa umetnicima:
Elem, kao neko ko je prvo bio voditelj kreativnih radionica za decu od 3 do 7 god, u okviru programa Školigrice, pri Centru za kulturu Stari grad, pa voditelj raznih drugih interdisciplinarnih radionica, stekla sam razne veštine, fleksibilnost, kreativno mišljenje i brzinu u osmišljavanju i vođenju interaktivnih programa i verujem da je to iskustvo obojilo i moju kasniju participativnu umetničku praksu. Takođe razvila sam veštine umetničke metodologije i pedagogije, koje danas primenjujem u radu sa mladim umetnicima u okviru programa neformalne edukacije UMETNIČKI TRENING koji organizujem, sada kao gostujući program u Ustanovi kulture Parobrod, koja je pravni naslednik nekadašnjeg Centra za kulturu Stari grad. Programi koje sam razvila u poslednjih nekoliko godina, imaju dve grane i tiču se hobi i profesionalne edukacije. Kao hobi programe vodim kurseve koji su poznatiji pod nazivom Kreativan dizajn, koji su kreirani u duhu DIY filozofije, redizajna i reciklaže (recycle and upcycle) i oni su namenjeni mladima od 14 do 19 god. Za skoro sve projekte za mlade dobijam podršku Grada Beograda za realizaciju ovih programa koji se odvijaju u toku letnjeg i zimskog raspusta i koji besplatni su za mlade. Drugi hobi programi koje sam dizajnirala su bili namenjeni ostalim grupama građana koje zanima dekorativna umetnost i oni su komercijalnog karaktera s tim da sam ohrabrivala decu od 7 do 13 god. da uz roditelje ili bake dođu i besplatno dobiju edukaciju. To sam zvala “Krativno druženje!”. To su bili programi za izradu nakita, dekupaž, stari zanati i sl. Oni su proistekli iz programa Kreativan dizajn i odvijali su se u okviru programa KODSTUDIO. Danas sam fokusirana na programe podrške mladim umetnicima, onima koji već studiraju, ili su završili studije umetnosti, ili pak, bez zvaničnog obrazovanja žele da se profesionalno bave vizuelnim umetnostima i da se intergrišu na tržište rada i umetničko tržište, samozaposle se i žive od svog umetničkog rada.
arhifska fotografija sa kursa Modnog dizajna 2013.
Budući da sam bila u prilici da radim i kao likovni urednik i kustos, prvo pri Centru za kulturu Grocka, pa u okviru Galerije ALT koju sam sama pokrenula, kao poseban program Udruženja građana KOD, čiji sam osnivač i Direktor od 2006,. organizovala sam godišnje i specijalne konkurse za galerijske programe koje sam vodila. Do sada sam realizovala preko 40 samostalnih izložbi mladih umetnika, preko 40 izložbi dizajna i rukotvorina i na desetine grupnih izložbi vizuelne umetnosti. Do mene su dospevale umetničke prijave, biografije, umetničke izjave i portfolio sa radovima. Mogu da kažem da je ovo iskustvo za mene vrlo značajno jer sam i sama uvidela neke svoje nedostatke, ali sam zahvaljujući tome usmerila svoju energiju ka usavršavanju sopstvene umetničke reprezentacije. U tome mi je dosta pomoglo i iskustvo na konkursima kao umetnik, a pre svega iskustvo kustosa i nekog ko je bio u susretu sa umetnicima i pisao likovne kritike za umetnike čije sam izložbe organizovala i kurirala. Većinom ta umetnička reprezentacija nije bila profesionalna, mnogi su bili odbijeni i nisu dobili izložbu, iako je njihov umetnički rad imao potencijal. Čak sam osmišljavala program gde bi učestvovalo dvoje ili više autora, da bi oni stekli iskustvo izlaganja. Gledala sam šta je najbolje iz njihove produkcije. Moji konkursi su za razliku od ostalih po javnim institucijama, uvek bili tematski. Posle nekog vremena, odlučila da formiram program podrške mladim umetnicima koji žele da uspeju u umetničkoj karijeri i da uspešno plasiraju svoj umetnički rad ili proizvod, jer sam uvidela sam simptome i nedostatke zvaničnog školovanja na umetničkim školama i fakultetima. U krajnjoj liniji, retko ko ko je zaposlen na nekoj zvaničnoj umetničkoj visokoškolskoj ustanovi, u mogućnosti je da obuči mlade umetnike za sve ono što ih čeka kad završe školovanje. Programi koji su uvedeni za potrebe umetničkog marketinga su retki i ne prate aktuelne trendove u društvenim medijima, koji se stalno menjaju. Zahvaljujući svojoj dodatnoj edukaciji koju sam prošla na raznim kursevima koji su se organizovali za predstavnike civilnog društva, kreirala sam platformu za profesionalnu podršku mladim umetnicima pri samozapošljavanju kao stručnjaka u oblasti vizuelnih umetnosti, Umetnički trening. I sama kao umetnik, neko vreme sam imala problema da shvatim kako funkcioniše umetnički sistem i šta je sve potrebno da bi se uspešno apliciralo na javnim konkrsima i da bi se dobila podrška za samostalnu izložbu. Svest o permanentnom obrazovanju, naročito u doba novih tehnologija i društvenih mreža, jako je bitna kao i da pratite savremene trendove u svim oblastima vizuelne kulture i menadžmenta. Obuku iz marketinga nisam nikad imala i mogu reći da i dan danas sama učim, uz nove aplikacije i razne alate do kojih dođem, sakupljajući znanja po internet portalima. Ali deo iskustva koji sam interisala i u svoj lični umetnički PR, dolazi iz domena pisanja likovnih kritika za druge umetnike. Ako želite da budete uspešni kao umetnik ili dizajner, nije dovoljno da imate diplomu nekog zvaničnog umetničkog fakulteta. To je tek početak! Na fakultetu vas ne uče šta je to umetnički PR, marketing za umetnika i brendiranje. A projektni marketing je nešto bez čega ne možete da da dobijete samostalnu izložbu niti sredstva za njenu produkciju. Ne uče vas ni kako da predstavite ni da artikulišete svoj umetnički rad. Prosto, ni nemate od koga da to naučite, jer većinom svi ti profesori dolaze iz jednog drugog vremena, vremena pre društvenih mreža i novih tehnologija. Sve to morate sami, uz dodatno, neformalno obrazovanje. Drugi nedostatak zvaničnih umetničkih škola visokog obrazovanja je to što se ne razvija odnos prema sopstvenoj umetničkoj produkciji i praksi. Osim što se ne neguje kritičko mišljenje, ne razvija se ni svest o kontekstu u kojem se stvara delo savremene umetnosti, jer su umetničko obrazovanje koncipirano kao zanatsko tehničko obrazovanje, u okviru koga nema mnogo prostora za promišljanje i verbalno ili tekstualno artikulisanje umetničke prakse. Danas je umetnička izjava ili “stejtment” nešto što je nezaobilazan atribut umetničkog dela i umetnikovog marketinga. Mnogi umetnici u našoj sredini nikad ni ne dođu do toga šta je to što je suština njihovog stvaralaštva, a još ređe da to artikulišu na autentičan i komunikativan način. To su neke od veština reprezentacije koje se uče i razvijaju u toku kurseva na Umetničkom treningu.
Danas program Umetnički trening 2015 nudi dopunu zvaničnom umetničkom obrazovanju u Srbiji, kroz specijalističke kurseve profesionalnog usavršavanja i obuke za sve mlade od 17 do 30 godina koji žele da imaju uspešnu umetničku karijeru! Kome je program namenjen, i kako da Pronađete svoje mesto u svetu umetnosti,možete saznati ovde! Kako da se prijavite na konkurs, pogledajte ovde!! Da saznate zašto je važno da upišete jedan od željenih kurseva, pročitajte na ovom linku!
Zvaničan sajt za neformalnu edukaciju i projekat UMETNIČKI TRENING 2015 je www.artedu.info
Sve koje interesuje moje umetničko stvaralaštvo, mogu da pogledaju moj sajt!
Sve koje zanima da pročitaju više o umetničkim kritikama koje sam radila i o čemu pišem u slobodno vreme, mogu da pogledaju ovde:
https://galleryalt.wordpress.com
https://recooking.wordpress.com
https://onlinebambi.wordpress.com
GABRIELA VASIC 