TEZGA-U.R.E.D.

Projekat TEZGA-U.R.E.D. Gabriele Vasić biće predstavljen 10.02.2009. u 19h u Galeriji Singidunum. Izložba je otvorena do 20.1.2009.

 

Katalog izlozbe

Foto galerija projekta

Video “Tezga”

Projekat problematizuje postojanje crnog tržišta i sive ekonomije unutar umetničkog sistema kao i mogućnost brendovanja srpske savremene umetnosti (Kolekcija Trajković)[1] putem populističkih artefakata u istom takvom lancu.

Izvodeći svoj projekat u specifičnom galerijskom prostoru koji svojom funkcijom kombinuje prodajni i izlagački prostor, u svojoj umetničkoj akciji Gabriela Vasić, Galerijski prostor tretira kao mesto simulacije (idealnog) funkcionisanja) ponude i tražnje umetničkih dela[2], a zapravo, aktualizuje ilegalnu transakciju umetničkim delima unutar umetničkog sistema.

U oba prostora Galerije, Gabriela Vasić izlaže po dva rada, koji se formalno i koncepcijski dopunjuju. Koristeći se kontrastom i parodijom u komponovanju radova, elementi elitnog (izložbenog, umetničkog) i populističkog (trgovačkog, piratskog) se prepliću, dovodeći tako ove suprostavljene strane socijalne i ekonomske stvarnosti u jednu ravan, a umetničku svakodnevicu u plan preispitivanja domintantih ideoloških koncepata.

Simulirajući  “Prodavnicu Suvenira”, Gabriela rad pod istim nazivom, integriše u prodajni prostor Galerije Singidunum u kojem na karton tezgi, „valja“ svoj CD katalog[3] i brenduje umetničke otiske iz Kolekcije Trajković[4] te i druge uzorke/kopije galerijskih i/ili muzejskih suvenira, upućujući na simuliranu piratsku (domaću, kinesku – piratsku…) proizvodnju brendova, a istovremeno simulira jednu idealnu galerijsku situacija u kojoj sve funkcioniše na poželjan način.

Dilujući reciklirane „unikatne“[5] suvenirske proizvode-printeve, postere, razglednice, majice ili eko cegere sa motivima dela savremenih srpskih umetnika poput Neškovića, Matkovića, Otaševića, Iljovskog, Bajića, Djurića, Todosijevića, Dragojlovićeve, i dr. legalno[6], ali bez PDV-a[7], ovim radom umetnica parodira nelegalni umetnički sistem koji ležerno trguje delima srpskih savremenih umetnika, koje je samo deo šireg lanca crnog tržišta i sive ekonomije[8]. Ovaj rad je propraćen reklamnim spotom “Tezga”, koji se uz izložene prodajne artikle, “vrti” u izlogu Galerije. Njega čine foto zapisi ilegalne trgovine sa ulica Beograda, graničnih prelaza i sl. i autorkin glas koji nas poput uličnih trgovaca, samo preko zvučnika postavljenih ispred Galerije, poziva da u ovoj ekskluzivnoj prilici nabavimo njenu robu sa reprodukcijama umetničkih dela iz Kolekcije Trajković.

A ovaj rad nas uvodi u zapravo prvi rad iz ovog ciklusa, a koji se emituje u pravom izlagačkom prostoru, u kojem umetnica izlaže intervju, video dokument sa bračnim parom Trajković –I/legalno tržište”,2006. koji svedoče o  ilegalnoj distribuciji umetnina kod nas. Video se prikazuje na TV-u, koji je obložen kartonskim kutija, čime se direktno referira na vezu između crnog tržišta piratskih brendova i sive ekonomije Ulice i distribucije umetničkih dela kao robe.

Na centralnom prostoru Galerije u podrumu, umetnica postavlja interaktivan rad: Okrugli sto za Ministra kulture i Ministarku finansija, (takođe od karton kutija) i listove sa olovkama za pitanja koje će publika u toku izložbe postaviti ministrima, a koje umetnica nastoji da pozove na izložbu. Pitanja  o temama koje je se tiču umetničkog sistema, autorskih prava, kulturne politike i sl. možete poslati na mail brandchs@gmail.com i biće dostavljena kabinetima ministara u toku trajanja izložbe.

Projekat su pomogli: Mim Profesional, Swisslion Takovo, i Gradski Sekretarijat za kulturu

Gabriela Vasić


[1] Ovaj projekat je nastao u saradnji sa vlasnicima Kolekcije Trajković, od kojih je umetnica dobila dozvolu da plasira reprodukcije iz njihove kolekcije u svoj projekat.

[2] Preuzeto iz naslova teksta za katalog Svetlane Jovičić

[3] Referirajući na ilegalne softvere, filmove, muziku, i igrice sa piratskih CD-a sa ulice

[4] u formi „patch-a“ na recikliranim odevnim predmetima

[5] Unikatni utoliko što su low budget produkcije pa se svaki otisak razlikuje u zavisnosti od nivoa boje u kertridžu…i u zavisnosti od dizajna „etikete“-različiti asocijativni oblici kojima je označen „brend“ Tezga!

[6]   Budući da je projekat zvanično odobren od strane stručne konkursne komisije Galerije

[7] Umetnica prodaje svoje proizvode unutar prodajne Galerije, bez fiskalnog računa, kao na tezgama na ulici!

[8] Pa i unutar galerijskog sistema, budući da art dileri koji su članovi nekog umetničkog udruženja  preprodaju dela umetnika, a da sami umetnici ne dobijaju svoj imovinski deo od autorskih prava!

Projekat je brutalno prekinut destvom nekoliko članova ULUPUDUS-a, o čemu možete pročitati u tekstu Aleksandre Ćuk “Zašto umetnik mora na tezgu”?

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s